Već duže vreme imate dobru ideju za posao. Istražili ste tržište, upoznali se sa konkurencijom I ostalo je još samo otvaranje doo firme. Vođeni iskustvima drugih spremate se za borbu sa vetrenjačama, ali to ne mora biti slučaj. Da, potrebno je utrošiti par dana, ali sam proces nije baš nemoguća misija kako ste verovatno mislili I odugovlačili pokretanje biznisa.
Iako se termin “firma” odomaćio u našem govoru, Zakon o privrednim društvima ne poznaje reč firma. Temini kojima se označavaju oblici organizovanja radi sticanja kapitala su: preduzetnik, ortačko društvo, komanditno društvo, društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo. Ali koju god odluku doneli i za koju god od ovih vrsta “firmi” se odlučili, postupak otvaranja je približno isti.
Kod nas prva ascijacija na firmu je zapravo DOO – Društvo sa ograničenom odgovornošću, to je zapravo i najpopularniji oblik poslovanja. Jedan od razloga što se ljudi odlučuju za osnivanje ovog tipa preduzeća je taj što je privredno društvo pravno lice i kao takvo je potpuno nezavisno od vlasnika, odnosno njegovog osnivača. DOO odgovara samo imovinom društva, ali ne I imovinom osnivača, a minimalan iznos osnivačkog kapitala koji se registruje pri osnivanju daje mu veliku prednost u odnosu na ostale.
Šta je DOO
DOO je takva vrsta privrednog društva da može imati jednog ili nekoliko osnivača, tako da svaki član ima udeo u osnovnom kapitalu tog društva. Osnovni kapital tog društva je ustvari zbir unetih investicija osnivača, bilo da je to materijalno ili nematerijalno ulaganje. Visina uloga osnivača može se razlikovati, ne mora svaki član imati ulog u istom iznosu. Najmanji iznos osnovnog kapitala Društva sa ograničenom odgovornošću je 100 dinara.
Svi članovi DOO preduzeća odgovorni su za obaveze preduzeća samo do visine svog udela, tj. do visine uplaćenog ili investiranog iznosa u društvo. Za obaveze firme ne odgovaraju svojom ličnom imovinom, već samo do visine iznosa investiranog. A srazmerno visini svog udela ostvaruju i svoja prava u tom društvu, u raspodeli dobiti i prvo glasa u donošenju odluka. Ukoliko dođe do štete nastale krivicom nekog od članova društva ili do neke zloupotrebe, onda oni postaju odgovorni za to.
Kako otvoriti doo firmu
Ukoliko ste se odlučili da vaš biznis bude registrovan kao društvo sa ograničenom odgovornošću predstoji vam nekoliko koraka do početka rada. U sam proces otvaranja firme mozete ući sami i krenuti korak po korak sa prikupljanjem neophodne dokumentacije, a možete i angažovati agenciju koja će taj posao uraditi umesto vas. Ukoliko se odlučite da nekog ovlastite za obavljanje ovog posla, imaćete izdatak više, ali nećete čekati po redovima I šalterima, nećete razmisljati da li ste dobro popunili dokumentaciju, nećete brinuti da li vam nedostaje neki papir i uštedećete dragoceno vreme, koje možete iskoristi za pripremu vašeg biznis plana.
Šta je potrebno za registraciju doo firme
Prilikom otvaranja DOO firme postoji nekoliko koraka:
- Izrada i overa osnivačkog akta – bilo da je reč o jednočlanom ili višečlanom društvu, osnivački akt ima svoje obavezne elemente propisane u ZOPD.
- podaci o članovima- lični podatci I prebivalište za fizička lica, poslovno ime i sedište za pravna lica
- poslovno ime društva - mora da sadrži naziv društva i sedište
- tačna adresa doo - ulica i broj, mesto, opština i poštanski broj
- ukupan iznos osnovnog kapitala društva - minimalni osnovni kapital je 100 RSD
- iznos novčane vrednost i opis nenovčanog uloga svakog člana društva -procenu nenovčanog uloga vrši ovlašćeno stručno lice
- vreme uplate – uplata može biti prilikom osnivanja društva ili kasnije, ali najkasnije u roku od pet godina od dana donošenja osnivačkog akta. Do trenutka uplate članovi doo odgovaraju sopstvenom imovinom
- udeo svakog člana društva u ukupnom osnovnom kapitalu izražen u procentima - član društva stiče udeo u društvu srazmerno vrednosti njegovog uloga
- određivanje organa društva i njihovih nadležnosti - osnivači se u osnivačkom aktu opredeljuju za jednodomno ili dvodomno upravljanje, a ukoliko nisu odredili imaće nadležnosti koje su propisane u ZOPD.
- Uplata osnivačkog kapitala pre podnošenja registracione prijave osnivanja - za ovu uplatu otvara se depozitni račun u banci gde se uplaćuju sredstva na ime osnovnog kapitala. Kada se DOO registruje u APR-u I otvori tekući račun, sredstva se sa depozitnog prebacuju na tekući, a depozitni račun se gasi.
- Prikupljanje potrebne dokumentacije za registraciju kod Agencije za privredne registre
- Registraciona prijava osnivanja DOO koja se može skinuti sa vebsajta APR-a
- Overen osnivački akt društva - to je isključivo nadležnost javnih beležnika.
- Fotokopija očitane lične karte članova društva
- Dokaz o uplati takse za registraciju osnivanja u iznosu od 4.500,00 RSD (original uplatnica)
- Dokaz o uplati takse za registraciju i objavljivanje osnivačkog akta u iznosu od 1.000,00 RSD (original uplatnica)
- Potvrda o uplati osnivačkog kapitala (ukoliko je osnivački kapital uplaćen pre registracije)
- Odluka o imenovanju zakonskog zastupnika (samo ako je isti imenovan posebnom odlukom, a ne u osnivačkom aktu)
- Predaja registracione prijave i odlučivanje registratora po prijavi
- Otvaranje tekućeg računa za DOO – da bi DOO firma mogla da krene sa poslovanjem nephodno je da ima otvoren tekući račun
- Prijava u Poreskoj upravi i lokalnoj upravi Prihoda - Poreskoj upravi podnosi se poreska prijava za porez na dobit I to u roku od 15 dana od donošenja rešenja iz APR-a
- Izrada pečata za DOO – ako već imate neko grafičko rešenje za logotip to će vam ubrzati izradu pečata, a cena varira od modela do modela I kreće se od 600 do 2000 dinara.
Online registracija firme
Pre nekoliko godina Agencija za privredne registre uvela je mogućnost i elektronske registracije preduzetnika. Ova opcija ubrzava registraciju i donekle smanjuje troškove osnivanja. Da biste krenuli u proces da elektronskim putem registrujete firmu, za početak vam je neophodno da imate kvalifikovani elektronski sertifikat, odnosno elektronski potpis. Da biste se elektronski registrovali kao preduzetnik, potrebno je da kreirate korisnički nalog u Sistemu za centralizovano prijavljivanje korisnika Agencije za privredne registre. Nakon kreiranja naloga, pristupate portalu na kojem se nalazi elektronska prijava. Na stranici APR-a pronaći ćete sve neophodne informacije vezane za registrovanje vašeg društva. U slučaju e-registracije ne treba overa kod notara, što je trošak manje.
Elektronsko rešenje o registraciji Agencija šalje na registrovani e-mail podnosioca prijave. Sa tim rešenjem vi se trebate pijaviti u radni odnos, rok za prijavu je 8 dana, ali I to možete obaviti online, ovo se radi preko CROSO platforme.
Posle podnošenja online prijave za radni odnos potrebno je da otvorite račun u banci. Ova procedura zavisi od banke, ali mnoge imaju ovu opciju takođe online, najbolje kontaktirati banku I proveriti mogućnosti.
I na kraju morate još obaviti upis u evidenciju stvarnih vlasnika za šta je rok je 15 dana od dana osnivanja i podnošenje akontacione poreske prijave za porez na dobit, isto rok 15 dana.
I ovo možete završiti iz vaše fotelje, ali vam je i za ovo potreban elektronski sertifikat.
Cena otvaranja doo firme
Očekuje vas trošak za izradu osnivačkog akta i overu kod notara. Ukoliko osnivački akt možete da formulišete i sastavite sami, bićete pošteđeni troškova angažovanja advokata ili agencije.
Overa kod notara će iskoštati 1750 dinara za osnivački akt sa najnižim početnim kapitalom, i raste kako se povećavaju vrednosti početnog kapitala.
Objavljivanje osnivačkog akta će koštati 1000 dinara, a taksa za registraciju osnivanja će povećati troškove za još 4500 dinara.
Nakon završene registacije sledi izrada pečata. Cena zavisi od modela, i kreće se od 600 do 2000 dinara.
Ukupni troškovi za otvaranje doo firme je od 7850 do 9250 dinara kada su takse u pitanju, bez uračunatih troškova izrade osnivačkog akta i osnivačkog uloga.
ZAKLJUČAK
Mora se priznati da ceo postupak zvuči komplikovano i na trenutke zastrašujuće, ali uz stručnu pomoć koju vam može pružiti knjigovodstvena agencija može se završiti mnogo brzo i efikasno, a vi se možete posvetiti svojoj osnovnoj delatnosti.